020 slovo paraskevi 165f Miscellany of pop Punčo
№ 693, National Library ʺSv. Sv. Kirill i Metodiiʺ, Sofia
Mokreš, 1796

020 slovo paraskevi 165f
Homily on (our Reverend Mother) Parascheva

Chapter 20 of the Punčo's book, based on the Prolog edition of the text (October 14th). See the portal for the Life (link) for more details about this chapter.
Стаꙗ прп҃дбна петка [♣] === мц҃а ҆ѡктѡм͛вриа в ·дı· паметь прпдбни мт҃ри нашей параскеви ѡч+ бл͒г послꙋшайте бл҃гослове́ни х͒ Си́ѧ ст҃аѧ прпдобнаꙗ параскева беше ѿ землю срьб͛скꙋю ѿ грá_да калистрáтїѧ роди́теле нои́_ни не+ бе́хꙋ богати не+ махꙋ ни сре_бро ни злáто и такои ѡскꙋдно прово́ждахꙋ дни+ те сво́й а ст҃аѧ параске́ва дорасте сь_врьше́на де_ви́ца и сась памет+ се ꙋтврьдѝ и потегли+ ю срдце да живꙋва сась ҆а_ггели ҆и+ ѡстави бащꙋ и+ майкꙋ ҆и+ дрꙋ_ги сро́дници све що бехꙋ ꙋ+ ми́рь ҆и пойде по хр͒та ҆и ҆ꙗ́ко добрꙋ мисль на+ пáметь сво́й приве́де ҆и ѡтиде+ пꙋстиню ҆и+ седеше тамо без+ ни́каквꙋ грижꙋ тькмо молеше+ се бг҃ꙋ ҆и+ день ҆и+ нощь ҆и+ стоеше на+ бденїе ҆и тело+ то свое ѿ сто҆ꙗ́не сꙋшеше ҆и+ не видеше ҆ѡна ҆ꙗ́стиа ҆и+ питие но беше но́й брáшно ҆и гозба сль́зи ҆и+ непреста_ни мл҃тви такои ҆ѡна на+ тоѧ ст҃ь животꙋваше ҆и+ сама ҆ꙋ пꙋстꙋ горꙋ се_деше ҆и добре ꙋмь свои просве́ти- ҆и+ ни за+ еднꙋ печал͛бꙋ мирскꙋ помишль ҆имаше тькмо за бг҃а ми́слеше ҆и свꙋ нощ по пꙋтища камени ходеше- боса ҆и едно време виде че+ ю+ се: прибли́жва ѿ_хожденїе на нб҃са ҆и ꙋставѝ пꙋстиню ҆и+ ѡтиде ꙋ+ цр҃и_град ҆и+ ст҃ие ме́ста поче да ҆ѡби́хо́ди ка_де+ и харек͛ше тамо да+ седи ҆и+ тамо мал͛ко нещо поседе ҆и предáде блáж_енꙋю свою дш҃ꙋ вь рꙋце бж҃їи: ҆и+ по_честь ҆и+ вене́ць ѿ бг҃а ꙋзе ҆и+ ꙋ_лꙋчи+ се ꙋ+ това време беше ꙋмрель ҆единь чл҃векь гемиџїѧ ҆и+ беха+ го, закопáли бли́зꙋ при+ единь стль́пь: цр҃ковни ҆и+ тамо смрáдь ҆излазеше ѿ ҆о́нꙗ гро́бь никои не+ мо́жеше да поми́не по+ пꙋть ѿ ѡнова те́ло ҆и прорече ҆еди́нь дꙋхо́вникь това, тело да+ мо́жете да+ го ҆извадите ҆ѡ стльпо да+ го погребе́те дльбоко да+ не ҆излази тол͛кова смрадь ѿ него ҆и едни чл҃веци прїидохꙋ ҆и+ ҆и-звади́хꙋ ҆ѡнꙗ трꙋпь ѿ тамо ҆и закопаха+ го близꙋ при тело́+ то ст҃еи параске́ви ҆и видо́хꙋ това тело: сто́й цело само+ ꙋкрепле́но ҆и+ соврь_шено и+ здрáво ҆и+ почꙋди́хꙋ+ се ҆и+ пора_зꙋмехꙋ ҆и+ продꙋмáхꙋ+ си междꙋ се́_бе да+ е то҆ꙗ́ трꙋпь некои ст҃о: те́ло било̀ то+ би ѿ_кри́ль бг҃ь некоѧ чꙋдеса ҆и ѡстави́хꙋ на+ това местѡ ҆ѡнова ст҃ое тело ҆и+ ҆ѡтидоша+ си ҆и ҆единь чл҃векь ѿ ни́хь ҆име+ мꙋ бе́ше. геѡргиа видѐ сьнь тако́вь чꙋдень ҆и стрáшень като+ че цр҃ца некоꙗ седнꙋ-ла на+ пр͒толь ҆и момци мло́го стоють предь не҆ꙗ́ и+ ҆ꙗ́ като виде́хь тако_во чꙋдо ѿ стрáхь падохь ни́ць: нá+ землю ҆á единь ѿ ҆ѡниа мꙋжь: ст҃ливь фанꙋ+ ме за+ рꙋкꙋ ҆и дигнꙋ+ ме ҆и рече чл҃вече не боиши+ ли+ се ти ѿ бг҃а не+ ви́диш+ ли товà тело че+ е гни́_ло ҆и+ смрьде́що ҆и+ погребо́сте+ го при те_ло+ то бж҃иꙗ рáби параскеѵи но ско_ро ҆иди ҆и+ прикáжи на сви́+ те твой братиꙗ да+ ме избáвать ѿ толико смрáдь ҆áко+ ли това не+ сотво́ришь: по+ йстинꙋ познаваи че ѿ ҆о́г҃нь ѿ бо́га ҆имате поги́бнꙋти защо ҆áзь есмь чл҃векь ҆и бáщина+ ми+ ѐ товà ме́сто ви́дите+ ли какво хоротꙋва ст҃аꙗ параске́ѵа геѡргию на сьнь ꙋ+ тꙋю нощь некоѧ женà и́ме+ и беше ефї_миа ҆и+ ѡна тако́вꙗ сьнь видѐ ҆и коги+ би ꙋ+ ютро ҆и+ двойца+ та на+ свь наро́дь приказáхꙋ ҆и+ тиꙗ лꙋге щото чꙋхꙋ тако́вꙗ сьнь свѝ ꙋзехꙋ све_щи ҆и+ прїидо́хꙋ нади тело+ то ст҃їѧ параске́ѵи ҆и+ ꙋзеха+ го ҆и+ положи́ха+ го ꙋ+ ковчегь чт͒нь ҆и+ зане́соха+ го̀ ꙋ҆+ цр҃квꙋ ст҃имь ҆áп͒тломь ҆и+ мло́го и͒целенїе творит ҆и+ до дне́шни де́нь бе́сни ҆и_сцеленїе прїимꙋть сле́пи прозирают хроми проходꙋть ҆и+ ѿ свекакви не_воли ко́й ѿиде тамо ҆исцеленїе при҅ема ҆и+ нищо за+ ҆исцеленїе не+ дава ни сребро ни злáто ни безсце́но ка_мене еꙗ́ же мл҃твáми да+ сподо_бит+ ни гд͒ь вь цр͒тво своѐ неб͒ное